Opis
Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet ćelija krvne loze : eritrocita, trombocita i leukocita.

Opis
Sedimentacija je jednostavan laboratorijski test koji se odnosi na brzinu taloženja eritrocita izazvanom delovanjem sile zemljine teže (gravitacijom). Sedimentacija Er se određuje iz pune venske ili kapilarne krvi. Elektronegativni naboj na površini eritrocita potiče od karboksilnih grupa sijalinske kiseline i održava stabilnost suspenzije eritrocita u plazmi. Sa porastom koncentracije plazmatskih proteina, fibrinogena, imunoglobulina, imunih kompleksa i drugih proteina akutne faze smanjuje se elektronegativnost na membrani eritrocita i kao posledica toga nastaje ubrzano taloženje eritrocita. Do porasta sedimentacije eritrocita dolazi u periodu od 24h nakon pojave akutne inflamatorne reakcije.

Klinički značaj:
Sedimentacija eritrocita odigrava se u tri faze: u prvoj fazi nastaju agregati, u drugoj fazi oni se talože konstantnom brzinom, a u trećoj fazi se talože usporeno. Prva i druga faza odigravaju se u prvom satu. Kod jako ubrzane sedimentacije sve tri faze odigravaju se tokom prvog sata. Zato je sedimentaciju eritrocita dovoljno očitati samo nakon prvog sata. Povišena sedimentacija nespecifično ukazuje na bolesno stanje u organizmu, ali normalna sedimentacija ne isključuje bolest.

Povišene vrednosti:

• Zapaljenski procesi, akutne i hronične infekcije.
• Anemija.
• Maligne bolesti.
• Sistemske bolesti vezivnog tkiva.
• Trudnoća (od 12. nedelje trudnoće do 4. nedelje posle porođaja).

Opis
Protrombinsko vreme je vreme potrebno da se u određenoj količini plazme stvori koagulum uz dodatak tkivnog tromboplastina i kalcijuma. Rezultat se izražava u procentima aktivnosti u odnosu na normalnu plazmu (%) i u INR (international normal ratio)

Klinički značaj:
PT se koristi za preoperativnu procenu koagulacije, skrining urođenog nedostatka faktora spoljašnjeg puta (II,V,VII,X), procenu sintetske funkcije jetre i praćenje terapije oralnim antikoagulansima.

Referentne vrednosti:
Za zdravu populaciju vrednost INR treba da bude 0,9-1,3 Preporučene vrednosti za pacijente na oralnoj antikoagulantnoj terapji su INR 2-4

Povišene vrednosti:
nedostatak faktora II, V, VII, X, zatim bolesti jetre, nedostatak vitamina K, DIK (diseminovana intravaskularna koagulacija), prisustvo lupus antikoagulansa

Snižene vrednosti:
ciroza jetre, alkoholizam

Napomena:
Penicilin skraćuje PT

Opis
Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme je vreme potrebno da nastane koagulum po dodatku parcijalnog tromboplastina, kontaktnih aktivatora i kalcijuma.

Klinički značaj:
aPTT se koristi za skrining deficijencije faktora unutrašnjeg puta i inhibitora koagulacije, praćenje terapije heparinom i kao skrining za prisustvo lupus antikoagulansa.

Povišene vrednosti:
kod nedostatka jednog ili više faktora koagulacije ili prisustva njihovih inhibitora ili prisustva lupus antikoagulansa

Opis

Ovaj test predstavlja vreme koje protekne od momenta povrede sitnih krvnih sudova (kapilara) do prestanka isticanja krvi.
Test se izvodi ubodom sterilnom lancetom u vrh prsta ili ušne školjke.
Produženo vreme krvarenja se javlja kod oštećenja zidova krvnih sudova,smanjenja broja trombocita i poremećaja funkcije trombocita (adhezija,agregacija).

Opis
Ovaj test predstavlja vreme od uboda u vrh prsta do momenta zgrušavanja krvi. Vreme koagulacije zavisi od svih faza koagulacije krvi.

Opis
Glukoza je monosaharid koji predstavlja glavni izvor energije u organizmu. Neophodna je za mnoge procese, naročito za rad mišića i mozga. Hranom se unose polisaharidi, skrob i glikogen čijom se razgradnjom oslobađa glukoza. Glavni endogeni izvor glukoze je glikogen iz jetre, a ona se može stvarati i iz nekih neugljenohidratnih jedinjenja (npr.aminokiselina). U regulaciji nivoa glukoze u krvi značajnu ulogu imaju hormoni, pre svega insulin. Takođe nivo glukoze regulišu glukagon, hormon rasta, adrenalin, glukokortikoidi, tiroksin.

Klinički značaj:
Određivanje glukoze u krvi je jedan od najčešće određivanih parametara u laboratorijskoj praksi. Veoma je važno određivanje glukoze za dijagnozu i praćenje terapije diabetes mellitusa kao jedne od najčešćih endokrinoloških bolesti savremenog društva.

Povišene vrednosti:
hiperglikemija javlja se kod diabetes mellitusa, privremeno kod jakog stresa, nekada i posle moždanog udara. Može biti povišen u trudnoći, to je tzv.gestacijski dijabetes koji se javlja zbog poremećene tolerancije na glukozu.

Snižene vrednosti:
hipoglikemija može se javiti zbog bolesti jetre, velikog unosa alkohola, smanjenog unosa šećera, nedostatka hormona rasta, inslinoma gde se luče velike količine insulina, pankreatitisa…

Opis
Urea nastaje u ciklusu ureje kao krajnji produkt metabolizma belančevina. Nastala urea izlučuje se uglavnom putem bubrega, tj. mokraće (90%). Preostali deo gubi se preko gastrointestinalnog trakta (GIT) i kože. Urea se u glomerulima filtrira a u tubulima reapsorbuje. Stepen reapsorpcije zavisi od količine reapsorbovane vode. To znači da klirens uree zavisi od diureze (što je diureza veća, veće je izlučivanje uree, odnosno manja je reapsorpcija, i obrnuto). Ovaj mehanizam je pod kontrolom antidiuretičkog hormona.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti uree u krvi onačavaju se kao azotemija, a mogu se naći u akutnoj hroničnoj bolesti bubrega.

• Prerenalna azotemija (insuficijencija srca, šok, hipotonija, dehidratacija, stres, nekroza tkiva, visokoproteinske dijete).
• Renalna azotemija (akutni glomerulonefritis, hronični nefritis, policistična bolest bubrega, tubularna nekroza).
• Postrenalna azotemija (opstrukcija urinarnog trakta kamenom ili tumorom, hipertrofija prostate, krvarenja u GIT-u, uzimanje kortikosteroida i nefrotoksičnih lekova).
• Addisonova bolest.

Snižene vrednosti:
Snižene vrednosti se pokazuju kod:

• Smanjenog unošenja proteina hranom.
• Povećane sinteze proteina (trudnoća, rano detinjstvo).
• Bolesti jetre.
• Nefrotskog sindroma.
• Celijaklije.

Opis
Kreatinin je supstanca koja nastaje razgradnjom kreatina. Kreatin se stvara u jetri i bubrezima odakle putem krvi dospeva u mišiće i druga tkiva. U se vrši fosforilacija i defosforilacija kreatina pri čemu se oslobađa energija, koja omogućava mišićnu kontrakciju.

Klinički značaj:
Koncentracija kreatinina u serumu zavisi od mišićne mase, pola i godina starosti ispitanika. Količina kreatinina koja nastane iz kreatina i izluči se putem urina u toku dana je konstantna, ako je bubrežna funkcija uredna. Određivanje koncentracije kreatinina u serumu koristi se za dijagnostiku i lečenje bolesti bubrega i dobar je pokazatelj brzine glomerularne filtracije.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti koncentracije kreatinina u serumu javljaju se kod akutnih i hroničnih bolesti bubrega, opstrukcije mokraćnih puteva.

Snižene vrednosti:
Koncentracija kreatinina u serumu snižena je kod osoba sa mišićnom distrofijom, kod trudnica.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata.

Opis
Kalijum je jedan od važnijih elektrolita u organizmu. Nalazi se unutar ćelije. Pošto je odgovoran za prenošenje nervnih nadražaja važan je za pravilan rad srca(omogućava pravilne srčane kontrakcije), neophodan za pravilno funkcionisanje creva i mišića. Stoga je održavanje normalne koncentracije kalijuma u vanćelijskoj tečnosti važno za normalno funkcionisanje ćelija u telu. Osnovni regulacijski mehanizam za održavanje normalne koncentracije kalijuma jesu bubrezi, koji po potrebi organizma kalijum ili čuvaju ili izlučuju iz njega. Sadržaj kalijuma u organizmu zavisi od starosti, pola i mišićne mase.

Povišene vrednosti:
Povišena koncentracija kalijuma u serumu javlja se usled : povećanog unosa kalijuma ishranom, hemolize- pri čemu kalijum iz ćelije prelazi u vanćelijski prostor, u slučaju dehidratacije, hronične bubrežne insuficijencije-kada se kalijum pravilno ne izlučuje iz organizma , hipoaldosteronizma, dijabetične ketoacidoze i dr.

Snižene vrednosti:
Do sniženja koncentracije kalijuma u serumu mogu dovesti stanja kao dugotrajno povraćanje, teške dijaree, povećana diureza, trudnoća, gladovanje, i bolesti kao primarni hiperaldosteronizam, Cushingov sindrom.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije kalijuma krv se uzima natašte.

Opis
Natrijum je element na šestom mestu po zastupljenosti u organizmu. On je glavni ekstracelularni katjon i predstavlja skoro 90% svih neorganskih katjona u plazmi.Zbog toga je odgovoran za održavanje raspodele vode i osmotskog pritiska u ekstracelularnom prostoru. 30% količine natrijuma prisutne u organizmu vezano je u kristalnoj strukturi kostiju i to je neizmenljiva koncentracija. Ostatak je raspoređen u različitim delovima organizma i predstavlja izmenljivi deo koncentracije natrijuma.

Klinički značaj:
Glavno mesto regulacije koncentracije natrijuma su bubrezi. Iz organizma natrijum se gubi putem gastrointestinalnog trakta, kože i urina.

Povišene vrednosti:
Povećana koncentracija natrijuma javlja se kod: povećanog unosa natrijumovih soli ili kod smanjenog izlučivanja natrijuma iz organizma, hiperadrenalizma, teške dehidratacije –kada se gubi više vode nego natrijuma, teških oboljenja bubrega.

Snižene vrednosti:
Snižena koncentracija natrijuma u organizmu posledica je oboljenja kao što su nefrotski sindrom, insuficijencija rada srca, hronično oboljenje jetre, hipoalbuminemije, neadekvatnog lučenja antidiuretičnog hormona usled čega dolazi do zadržavanja vode u organizmu. Intravenska primena infuzija ili ishrana sondom dovodi do smanjenja koncentracije natrijuma u organizmu.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije natrijuma krv se uzima natašte.

Opis
Alanin amonotransferaza je enzim koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Najviše ga ima u jetri a u manjoj količini u skeletnim mišićima, srcu, bubrezima, pankreasu i eritrocitima pa se smatra specifičnim jetrenim enzimom, čak specifičnijim za bolesti jetre od AST. Neki lekovi mogu da utiču na vrednost ALT u serumu. Muškarci imaju nešto više vrednosti ALT od žena.

Klinički značaj:
Specifičan je jetreni enzim i određuje se zajedno sa AST u dijagnozi oboljenja jetre.

Povišene vrednosti:
Izrazito povećanje ALT se javlja kod nekroze parenhima jetre, šoka, ekstenzivne traume skeletnih mišića, miozitisa, miokarditisa, dok je povećanje aktivnosti umerenije kod ciroze, tumora jetre, hroničnog alkoholizma. Najveći porast ALT je kod akutnog virusnog hepatitisa pri čemu je aktivnost ALT uvek veća od aktivnosti AST.

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj

Opis
Aspartat aminotransferaza je enzim koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Najveću aktivnost ima u jetri, srcu, skeletnim mišićima, pankreasu, a u manjoj meri u plućima i eritrocitima.

Klinički značaj:
Najčešće se određuje zajedno sa ALT u dijagnozi oboljenja jetre pri čemu je za dijagnozu bitan odnos ova dva enzima.

Povišene vrednosti:
Vrlo visoka vrednost AST se javlja kod virusnog hepatitisa, a umereno povećanje kod hroničnih bolesti jetre, opstruktivne žutice, upotrebe hepatotoksičnih lekova, alkoholnog hepatitisa, mononukleoze, nekroze, upale ili traume srčanog ili skeletnih mišića.

Snižene vrednosti:
uremija ili nedostatak vitamina B6.

Napomena:
Neki lekovi mogu da povećaju vrednost AST (izoniazid, fenotiazin, eritromicin, progesteron, metildopa…)