Opis
Štitna ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem koja sekretuje hormone Tiroksin (T4) i Trijodtironin (T3). Jod je neophodan za sintezu T3 i T4 hormona, tako da njegov nedostatak može dovesti do smanjene produkcije hormona, uvećanja tiroidnog tkiva i bolesti poznate kao „gušavost“. Integralni je deo osovine hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda. T4 i T3 mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitne žlezde. Kada koncentracija T3 i T4 u krvi opadne odblokira se lučenje TRH i TSH što dovodi do sinteze T3 i T4 hormona. Odnos T4 i T3 oslobođenih u krvi je oko 20 na 1. Biološka aktivnost T3 je 4-5 puta veća od T4. Oko 85% sekretovanog T4 se dejodinizuje u jetri i drugim perifernim tkivima,pri čemu nastaje T3. Zbog toga T3 u serumu pokazuje funkcionalni status perifernog tkiva (jetre), više nego sekrecijsku funkciju štitnjače. Kao i T4, više od 99% T3 vezano je za transportne proteine(TBP). Međutim, T3 ima oko 10 puta manji afinitet za vezanje na proteine od T4, tako da promene u proteinima-nosačima imaju manji uticaj na promenu vrednosti T3.

Povišene vrednosti:

• Hipertiroidizam.
• Subakutni tiroiditis.
• Hašimotova bolest.
• Karcinom štitne žlezde
• Virusni hepatitis.
• Ciroza jetre.

Snižene vrednosti:

• Hipotiroidizam.
• Bolesti jetre.

Opis
Štitna ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem koja sekretuje hormone Tiroksin (T4) i Trijodtironin (T3). Jod je neophodan za sintezu T3 i T4 hormona, tako da njegov nedostatak može dovesti do smanjene produkcije hormona, uvećanja tiroidnog tkiva i bolesti poznate kao „gušavost“. T4 je najvažniji proizvod štitne žlezde. Integralni je deo osovine hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda. T4 i T3 mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitne žlezde. Kada koncentracija T3 i T4 u krvi opadne odblokira se lučenje TRH i TSH što dovodi do sinteze T3 i T4 hormona. Odnos T4 i T3 oslobođenih u krvi je oko 20 na 1. T4 je važan parametar za procenu funkcije štitne žlezde. Glavni deo ukupnog T4 (preko 99%) u serumu je vezano za transportne proteine(TBP),a oko 70% je vezano za TBG(T4-vezujući globulin). Zbog snažnog afiniteta TBP za T4 određena količina ukupnog T4 u krvi odgovara količini TBP vezanog za T4. Snižavanje nivoa TBP-a u serumu direktno utiče na sniženje nivoa hormona T4 u serumu. Nivo TBP u plazmi može da se poveća usled trudnoće ili estrogenske terapije, što dovodi do povećanja ukupnog T4 u plazmi.

Povišene vrednosti:

• Hipertiroidizam.
• Subakutni tiroiditis.
• Hašimotova bolest.
• Virusni hepatitis.
• Alkoholna ciroza.
• Depresija.

Snižene vrednosti:

• Hipotiroidizam.
• Hronični tireoiditis.
• Subakutni tireoiditis.
• Hašimotova bolest.
• Miksedem.
• Akromegalija.
• Karcinom dojke.
• Ciroza jetre.
• Proteinska malnutricija.
• Kretenizam.
• Hronična bubrežna oštećenja.

Opis
Najveći deo trijodtironina (T3) u krvi vezan je za transportni protein TBG (oko 99%). Samo slobodna frakcija hormona (fT3) je biološki aktivna.Merenje koncentracija slobodnih tireoidnih hormona u plazmi obezbeđuju tačniju procenu stanja tireoidne žlezde od određivanja ukupnih T3 i T4,zato što ukazuju na količinu hormona koja je raspoloživa za ćelije tkiva.T3 ima oko 10 puta manji afinitet za vezanje na proteine od T4, tako da promene u proteinima-nosačima imaju manji uticaj na koncentraciju slobodnog T3 nego na slobodni T4.

Povišene vrednosti:
Hipertiroidizam

Snižene vrednosti:
Hipotiroidizam

Opis
Najveći deo tiroksina (T4) u krvi vezan je za transportni protein TBG (oko 99%). Samo slobodna frakcija hormona (fT4) je biološki aktivna.Merenje koncentracija slobodnih tireoidnih hormona u plazmi obezbeđuju tačniju procenu stanja tireoidne žlezde od određivanja ukupnih T3 i T4,zato što ukazuju na količinu hormona koja je raspoloživa za ćelije tkiva.T3 ima oko 10 puta manji afinitet za vezanje na proteine od T4, tako da promene u proteinima-nosačima imaju manji uticaj na koncentraciju slobodnog T3 nego na slobodni T4.

Povišene vrednosti:
Hipertiroidizam

Snižene vrednosti:
Hipotiroidizam

Opis
Tireostimulišući ili tireotropni hormon je glikoprotein koji se izlučuje kao odgovor na TRH (tireotropin oslobađajući hormon hipotalamusa). Dakle, TRH kontroliše izlučivanje TSH iz prednjeg režnja hipofize. Ovaj hormon povećava stvaranje i oslobađanje hormona tiroksina (T4) i triojodtironina (T3) iz štitaste žlezde, povećava transport joda u ćelije štitaste žlezde, utiče na sintezu tireoglobulina i podstiče rast štitaste žlezde. TSH je pod kontrolom mehanizma negativne povratne sprege koja zavisi od koncentracije slobodnog T4 i T3. Njegovo vreme poluživota u krvi je 54 minuta. Merenje koncentracije TSH ima veliki značaj jer je TSH vrlo osetljiv i specifičan parametar i služi kao početni dijagnostički test u proceni funkcije štitne žlezde, kao i osi hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda. Čak i vrlo male promene u koncentracijama slobodnih hormona štitne žlezde dovodi do velikih promena u koncentraciji TSH. Hormoni T3 i T4 mehanizmom negativne povratne sprege inhibišu lučenje TSH. Kada koncentracija T3 i T4 padne, inhibicija se otklanja, odnosno dolazi do povećanja TSH.

Opis
Tiroglobulin je glikoprotein koji se nalazi u folikularnom koloidu tireoidne žlezde. Njegovo stvaranje stimuliše TSH, manjak joda ili prisustvo imunoglobulina koji stimulišu štitnjaču. Ima važnu ulogu u sintezi hormona štitne žlezde T3 i T4. Nedostatak Tg je dokaz izostanka bilo kakve funkcije štitne žlezde. Merenje Tg kod pacijenata kojima je štitna žlezda uklonjena je od velikog značaja u otkrivanju lokalnog i metastaziranog tkiva štitne žlezde. Nakon uklanjanja štitne žlezde, tireoglubulin se više ne može odrediti u krvi, pa je on osetljiv pokazatelj prisustva raka štitne žlezde.

Povišene vrednosti:

• Karcinom štitne žlezde (rekurentna ili perzistentna bolest).
• Subakutni tireoiditis.
• Hašimoto tireoiditis.
• Gravesova bolest.

Opis
Tireoglobulinska antitela su uperena protiv tireoglobulina (Tg), glavnog sastojka tireoidnog koloida. Javljaju se kod autoimunog tireoiditisa, ali su u poređenju sa TPO antitelima manje važna u dijagnostici. TG-At se nalaze kod većine starijih osoba ili u slučaju početnog hipotireoidizma. Oko 80% hipertireoidnih pacijenata imaju ova antitela u serumu.

Povišene vrednosti:
kod većine bolesnika koji boluju od Hašimoto tireoiditisa i 85% osoba sa Gravesovom bolešću.

Snižene vrednosti:
nemaju dijagnostički značaj.

Opis

Tireotropin-receptorska antitela su grupa imunoglobulina koja se vezuju za membrane tireoidnih ćelija na TSH receptorska mesta.
Ova antitela mogu:

• Inhibirati vezivanje TSH (pošto su zauzela mesto za vezivanje TSH) što dovodi do hipofunkcije tireoidne žlezde. Ovakav slučaj je čest kod pacijenata koji imaju Hašimoto tiroiditis.
• Stimulisati TSH receptore, dovodeći do produžene i neobuzdane stimulacije. Ova antitela su odgovorna u razvoju hipertiroidizma u Bazedovljevoj bolesti.

TRAb mogu se preneti sa majke na plod transplacentarno, što povećava rizik od pojave neonatalne hipertireoze i kongenitalnih malformacija ploda. Određivanje TRAb ima klinički značaj na kraju trudnoće.

Povišene vrednosti:
Gravesova bolest.

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj.

Opis
Antimikrozomalna antitela (antiTPO) su usmerena protiv proteinske komponente (enzima tiroidne peroksidaze) mikrozoma tireoidne ćelije, pa se zapravo TPO-At dokazuju na ovaj specifičan enzim. Određivanje ovih antitela važno je u dijagnostici autoimunih bolesti štitne žlezde.

Povišene vrednosti:
Hašimoto tiroiditis, Gravesova bolest.

Snižene vrednosti:
nisu klinički značajne.