Opis
Trigliceridi su vrsta lipida. Sastoje se od trohidroksilnog alkohola glicerola i masnih kiselina. Osnovni su sastojak hranom unesenih lipida. Skladište se u masnom tkivu i najvažniji su depo energije. Organizam u stanju gladovanja ima sposobnost mobilizacije triglicerida iz masnog tkiva i njihove razgradnje zarad dobijanja energije.

Klinički značaj:
U krvi se transportuju u obliku lipoproteinskih čestica. U biohemijskoj dijagnostici određivanje triglicerida vrši se u sklopu lipidnog statusa koji pored triglicerida obuhvata i određivanje koncentracije ukupnog, HDL i LDL holesterola. Trigliceridi su nezavistan faktor rizika za razvoj koronarne srčane bolesti, ali veoma bitan faktor za razvoj ateroskleroze. Klinički, merenje triglicerida pomaže kod klasifikacije raznih genetskih i metaboličkih lipoproteinskih poremećaja kao i kod procene faktora rizika za aterosklerozu i kardiovaskularna oboljenja.

Povišene vrednosti:
Povišene koncentracije triglicerida javljaju se kod hipotireoidizma, šećerne bolesti, hronične insuficijencije bubrega, pankreatitisa, u trudnoći, kod opstruktivne žutice.

Snižene vrednosti:
Snižena koncentracija triglicerida nema veliki dijagnostički značaj i veoma retko se javlja. Može se javiti kod malapsorpcije i malnutricije, hroničnih opstruktivnih bolesti i kod hipolipoproteinemija.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije triglicerida krv se uzima natašte.

Opis
Holesterol je vrsta masnoća prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Sintetiše se u jetri, ali se u organizam unosi i putem hrane. Holesterol, poreklom iz jetre, u organizmu se koristi kao prekursor u sintezi žučnih kiselina neophodnih za procese varenja hrane u crevima. Holesterol je, takođe, strukturni element svih ćelijskih i intraćelijskih struktura ali i osnovni prekursor u sintezi steroidnih hormona, pre svega hormona kore nadbubrežne žlezde i polnih hormona-estrogena, progesterona, testosterona. Odgovoran je i za transport liposolubilnih vitamina- A, D, E i K u krvi.

Klinički značaj:
Povišene vrednosti holesterola u krvi povezane su sa povećanim rizikom od razvoja ateroskleroze. Uz šećernu bolest, povišen krvni pritisak i pušenje, povećana količina holesterola u krvi jedan je od četiri najvažnija faktora rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i moždani udar.

Povišene vrednosti:
Koncentracija holesterola u krvi povećava se u nizu bolesti. Povećana je u početnoj fazi hepatitisa, zatim u opstruktivnoj žutici, nefrotskom sindromu, nefritisu, hipotireozi i dijabetesu melitusu. U primarnoj hiperholesterolemiji (tip IIa hiperlipoproteinemije) primarni je defekt u samom metabolizmu holesterola.

Snižene vrednosti:
Sniženje koncentracije holesterola u krvi je ređe. Javlja se u hipertireozi (Basedowljeva bolest), kod oštećenja funkcije jetre, ciroze i teških hroničnih hepatitisa kao i u malignim bolestima, postoperativnim stanjima i uopšteno kod slabe ishrane.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije holesterola krv se uzima natašte.

Opis
LDL čestice lipoproteina ( „low density lipoprotein”- lipoprotein niske gustine) u svom sastavu imaju više holesterola u odnosu na proteine i trigliceride pa su kao takve izvor holesterola za sva periferna tkiva. Holesterol iz LDL-čestica čini 45-50% ukupnog serumskog holesterola. Povišene koncentracije LDL-holesterola imaju jak proaterogeni efekat na zidove krvnih sudova.

Povišene vrednosti:
Javljaju se kod hipertireoidizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma,opstruktivne jetrene bolesti, upotrebe anaboličkih steroida.

Snižene vrednosti:
Snižena koncentracija LDL-holesterola može se pronaći kod malapsorpcije i malnutricije.

Napomena:
Za određivanje koncentracije LDL-holesterola krv se uzima natašte.

Opis
Čestice HDL-holesterola („high density lipoprotein”- lipoprotein velike gustine) u svom sastavu sadrže 20-30% ukupnog holesterola iz seruma. HDL čestice imaju protektivnu ulogu. Pomoću njih holesterol se prenosi iz perifernih tkiva do jetre odakle se eliminiše pomoću žučnih kiselina. S obzirom da se na ovaj način uklanja višak holesterola sa periferije rizik za nastanak aterosklerotskih promena na krvnim sudovima se smanjuje. U tome se ogleda protektivna uloga ovih lipoproteinskih čestica. Stoga se određivanje koncentracije HDL-holesterola vrši zarad ranog otkrivanja rizika za pojavu ateroskleroze kao i za praćenje efekta terapije lekovima za snižavanje koncentracije lipida.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti HDL-holesterola mogu se naći u hipotiroidizmu, insulin zavisnom dijabetesu, von Willebrandovoj bolesti, bilijarnoj cirozi i nefrotskom sindromu.

Snižene vrednosti:
Snižene vrednosti HDL-a javljaju se kod: različitih infekcija, hipertireoidizma, diabetes mellitusa (šećernoj bolesti), sindroma policističnih jajnika, reumatskih bolesti,osnovne hipertenzije, akutnog infarkta miokarda, ateroskleroze, ciroze jetre, hroničnog hepatitisa, celijakije, hronične bolesti bubrega i fiziološki u postmenopauzi kod žena zbog izostanka zaštitnog efekta estrogena.

Napomena:
Za određivanje koncentracije HDL-holesterola krv se uzima natašte.